Niko nije savršen, pa ni vi

Previsoki kriterijumi, zahtev za najboljim rezultatom, mogu da dovedu do ozbiljnih problema u životu

Pre nego što izađe na ulicu, devojka mora da provede nekoliko sati u spremanju. Student koji na testu ostvari 97 od 100 bodova smatra da i nije postigao neki uspeh. Kada stvari u ormanu nisu složene po veličini, žena ima osećaj haosa. Dok ne proveri pet puta da li je dobro uradio posao, mladić ne napušta radno mesto. Devojka koja prvi put izađe na sastanak sa momkom fokusira se na to kako nije najbolje iskombinovao boju cipela i čarapa, pa više ne želi s njim da se viđa.Opsednutost detaljima, potreba da sve bude savršeno, želja da se uvek, u svemu pruži maksimum i očekivanje da i drugi budu maksimalni, pa makar u stilu oblačenja, na prvi pogled izgleda kao nešto sasvim pozitivno. Ali zapravo, psiholog i transakcioni analitičar Bojana Škorić kaže da se tu radi o sistemu mišljenja, emocionalnog reagovanja i ponašanja, koji ima negativne posledice na psihološki nivo te osobe i remeti svakodnevni život.

- Kada čovek sebi postavlja nerealistično visoke kriterijume, zahteve da se uvek postigne najbolji mogući rezultat, bez i najmanjeg propusta, ne ostavljajući prostor da mu neko uputi kritiku to može da bude ozbiljan problem - objašnjava Škorićeva. - Perfekcionizam se manifestuje u različitim aspektima života - obrazovanju, poslu, sposobnostima, veštinama, estetici materijalnih stvari, nivou fizičkog izgleda. Problem je što osoba ulaže mnogo vremena i energije da bi ostvarila cilj, pa i kada u tome uspe, nije zadovoljna, jer pažnju usmerava na detalje za koje smatra da su mogli da budu bolji.

S druge strane, oni koji su detaljni i imaju izraženu potrebu za savršenstvom, često se doživljavaju kao stručnjaci u poslu, pa sagovornica "Života plus" kaže da se tu meša pojam stručnosti, odgovornosti i sposobnosti da se zadatak uradi uspešno sa stalnom težnjom za visokim rezultatima. Kada je reč o prijateljskim i partnerskim odnosima, oni se baziraju na uzajamnosti, razumevanju i brizi, pa perfekcionizam kao karakteristika može da ima negativan efekat na njih.

- U socijalnim relacijama perfekcinozam može da bude povezan sa visokim zahtevima i kritičkim odnosom prema postupcima drugih, tako što se njihova ponašanja tumače kao nedovoljno brižna. Kao da drugima nije stalo ako nema stalnih i velikih dokaza za to - objašnjava Bojana. Želja za perfekcijom često upućuje na strah od neuspeha. A, potreba da sve bude "cakum-pakum" može da košta čovek i značajno mu remeti život, jer ukoliko ne ostvari cilj na zamišljeni način, može da reaguje osećanjem krivice, samooptuživanjem, doživljajem manje vrednosti, depresivnom reakcijom, različitim psihosomatskim tegobama... Kada je neko opsednut detaljima, ima izraženu potrebu da sve bude na svom mestu, složeno po boji i veličini, znači da se u ponašanju vodi nekim zahtevom prema sebi, drugima i okolini, koji često nije racionalan.

- Da li su stvari složene po boji i veličini može da ima adekvatno objašnjenje ukoliko se radi o radniku prodavnice odeće. Pitanje je da li je takva organizacija svakodnevnog života funkcionalna za druge. Ili ona obezbeđuje upravo suprotno - odvlačanje pažnje sa nekih važnih aspekata, gubljenje vremena i energije. Organizovati život tako da svaki detalj uvek treba da bude na svom mestu je zahtevan cilj, u čijem ispunjenju ispaštaju ostale aktivnosti i sadržaji - kaže master psihologije, dodajući da osoba, ne dopuštajući da napravi grešku, sebe želi da zaštiti od sopstvene reakcije na nju - od osećanja stida, krivice, samoprezira.

Pojedine devojke priznaju da ako nisu "tip-top" tog dana, neće prihvatiti poziv za izlazak. Sagovornica kaže da to može da znači da imaju strah da li će ih drugi komentarisati u negativnom kontekstu, jer imaju iskrivljeno uverenje da ukoliko drže do sebe uvek moraju da budu sređene, čak i kada idu da bace smeće. Neke ne kriju da ih je, na primer, boja čarape koje su imali momci s kojim su izašle toliko poremetila da više ne žele sa njima da se vide. A, takvo uviđanje sitnica zapravo zamagljuje bitnost, suštinu.

- Plave oči, zelene čarape, visina štikle, dužina kose, boja noktiju, svi ovi detalji u sklopu sa drugim brojnim elementima i karatkeristikama čine celinu. Izdvajanje pojedinačnog nekada može da bude dobro u opisivanju, a ponekad i pogrešno protumačen detalj - objašnjava Bojana.

Kada važni aspekti života počnu da plaćaju cenu takvog sistema mišljenja, pa se osoba socijalno izoluje, nema vremena za stvari koje su joj važne, nije produktivna u oblastima u kojima se angažuje, jasno je da je reč o velikom problemu. Želja za savršenstvom u svemu gubi smisao kada se veliki deo energije i vremena ulaže u održavanje perfektnog stanja, a osećanje zadovoljstva sobom i životom se smanjuje. Zato sagovornica savetuje da se pažnja usmeri na proces rada, a ne na ishod: 

- Potrebno je da čovek dopusti sebi da ne bude fizički savršen, jer to ne govori o njegovim ličnim kvalitetima. Da dozvoli sebi da bude zadovoljan sobom i bez najboljeg rezultata. Važno je da na greške ne gleda kao na dokaz manje vrednosti i nesposobnosti, već na ponašanja iz kojih može mnogo da nauči. Da izvlačenje pouke iz greške može da mu koristi u budućnosti.

NEĆE ME VOLETI AKO GREŠIM

Da bi me voleli i prihvatali, ne smem da pravim greške. Moram da radim stvari odlično, u suprotnom će me odbaciti. Ako je dete ovakve zaključke izvelo tokom odrastanja, može se reći da su oni osnova za razvoj perfekcionizma.

- To se dešava kada značajne osobe iz detetovog okruženja na njegove uspehe gledaju kao na nešto što se podrazumeva, pa ono ne mora da se pohvali, ali su zato manji neuspesi i greške neadekatno kritikovani. Dete tako razvija doživljaj da nije dovoljno vredno da bi zaslužilo roditeljsku ljubav i pažnju - kaže psiholog, dodajući da neće svako ko je rastao u ovakvim uslovima razviti takve crte